Proces mršavljenja traje i zahteva
konstantne aktivnosti, veliku disciplinu
i posvećenost. Mnogo je lakše o tome pisati i pričati, nego sprovesti u delo. Znam
to odlično, jer sam tokom proteklih 6 meseci bio u raznim situacijama. Kada nam je dobro i
kada smo zadovoljni nemamo potrebu da nešto drastično menjamo u životu...sve
dok ne pređemo onu „granicu“ koja nas tera na promene i koja postaje sama po
sebi motivacija. Moja granica je bila 133 kilograma. To saznanje i činjenica da mi
je iz dana u dan bivalo sve lošije me je nateralo da nešto preduzmem.
Motivacija se nametnula sama po sebi, jer mi je mnogo gore bilo da živim sa tom
kilažom nego da počnem sa vežbama i prestanem da jedem kao da sutra ne postoji.
Prvu fazu od dva meseca sam prošao
uz ozbiljnu dozu fanatizma. Iako sam počeo da trčim u decembru odoleo sam svim
izazovima bogate trpeze tokom praznika. Bilo je prilika da ne odem na trčanje,
ali nikada nisma sebi postavljao pitanje da li ću da odem, jer TRČANJE MORA IMATI STATUS PRIORITETA. Hodao sam 3km do teretane
i nazad, a trčao sam svaki dan pa čak i 31. decembra i 1. januara. A za Božić u teretani samo ja i na ulazu portir.
Takav pristup cilju vam je neophodan u početku.
Trećeg meseca sam i dalje redovno gulio onu
traku, ali sam se malo opustio. Dovoljno je jedno veče da zaginete na nekoj
proslavi, malo više popijete pa da vam sutra bude loše ili vas mrzi da mrdnete.
To je prvi napad na vašu motivaciju. I onda vam prvi put padne na pamet da ne
odete na trening. Pomisliš smršao si,
trudio si se i možeš ponekad i da izostaneš. To je tragičan pristup. Za mršavljenja
moraš imati CILJ I PLAN KAKO DA GA ISPUNIŠ. Nakon toga nema više razmišljanja da
li će se ići na trčanje ili ne. Prosto
ideš i izbegavaš razmišljanje!
Druga situacija u kojoj lako gubite
motivaciju jeste momenat kada iz nekog razloga prekršiš plan ishrane, pojedeš nešto što ne bi trebalo i pomisliš da
je taj dan izgubljen i da više nije bitno šta ćeš toga dana jesti. U najgorem
slučaju na taj jedan nadoveže se još nekoliko pogrešnih dana. Jedan pogrešan
obrok ne znači da je ceo dan izgubljen! Izgubljen je samo doručak. Zato je
bitno da se držite plana pa čak i rasporeda kada i koliko nedeljno trčite.
REDOVNOST JE VRLO BITNA! Pomisliš nećeš izdržati trening, ali ipak
kreneš na trčanje. Koliko izdržiš, izdržao si. Idi kući posle 5 minuta, ako
zaista ne možeš više od toga, ali si probao da uradiš ono što je predviđeno za
taj dan.
Još jedan ubica vaše motivacije
jeste situacije takozvane RAVNE LINIJE. To je kad smršaš 15 kilograma za 2 meseca i onda sledećih 15
dana ni gram. E to je ozbiljan izazov! Možda i najveći. Teško je sebi uskratiti
nešto što voliš i nametnuti nešto što ne
voliš, a sve to zbog nekih rezultata koji ne dolaze. Moj savet je opet – NE RAZMIŠLJAJ! Nemoj da misliš, nego vežbaj i
nemoj da jedeš mnogo i u nevreme, i sve će doći na svoje mesto. Bunt u sebi
koji osećaš - to se samo organizam brani jer misli da si rešio da ga izgladnjuješ.
On ne zna da ti samo hoćeš da smršaš. Ali ti znaš, i samo treba da budeš uporan
i tako ga naučiš da je fazon u mršavljenju, a ne u „nestajanju“ tvog tela.
Društvo ili lični trener može da
vam bude dobra motivacija. Jer ako trčiš sam lako i odustaneš i propustiš
trening, a ako imaš društvo bude ti glupo da ih ispališ i nedođeš. Ako propustaš
trening bude te sramota i od njih i od sebe samog. Shvatiš koliko si slab i to
ti daje motivaciju da to ispraviš i budeš jači. Zato ja svake subote još
dodatno trčim na Adi sa svojom Run&Fun ekipom.
Generalno, mislim da bitno da čovek zna šta hoće i koliko može. Što nije loše znati i za bilo koju drugu situaciju u životu. Napravite realan plan i cilj zbog sebe, a ne zbog drugih ili maglovitih razloga, tipa - tako treba. Čovek treba da krene u borbu protiv suvišnih kilograma kad mu stvarno dosadi da bude debeo. Tada će vašu motivaciju teško šta narušiti i uspeh vam je na dohvat ruke. Vidim po sebi :)
