Ovako je sve počelo. Moji mama i tata su se upoznali negde oko 1960. godine. Mama se odmah svidela tati a tata nije mami baš iz prve. Posle nekog vremena se i on svideo mami pa su počeli da se zabavljaju. Išli su u bioskop, išli su u kafanu i pozorište i tako. A noću su spavali zajedno i tad ko zna šta su sve radili. U svakom slučaju, ja sam se rodio 1971. godine, i bilo mi je odlično u životu, po raznim pitanjima, pa i po pitanju izgleda.
Odmah mi je palo na pamet da manje jedem i da počnem da se bavim sportom. Mislio sam da idem na plivanje i u teretanu, pa sam onda smislio da ne idem na plivanje nego samo u teretanu, da trčim na onoj traci. Odredio sam da to treba da se dešava 6 puta nedeljno.
Otišao sam na stari DIF, kupio mesečnu kartu, i prvog dana sam uspeo da trčim dva puta po dva minuta. Ostalih 26 minuta sam jedva hodao. Drugog dana sam uspeo da trčim dva minuta, pa posle još jedan minut. Trećeg dana su me toliko boleli skočni zglobovi i stopala da nisam ni otišao. Tad mi je odmah palo na pamet da uopšte nije vreme za trčanje, da ja prvo moram da se osposobim za trčanje.
I onda sam išao svaki dan u teretanu, radio s tegovima jedno pola sata, pa onda brzo hodanje na traci ili neka druga kardio sprava još jedan sat, najmanje. Poneku subotu sam promašio, ali sam uglavnom išao svaki dan. I nikad nisam napravio više od jednog dana pauze, i to najviše jednom nedeljno, ali i to retko.
Prvih mesec dana su bili strašni. Ono je sve tamo u ogledalima i nema trenutka kad nisam video užasan prizor sebe u majici i šortsu. Deprimirajuću jednu sliku. Osim toga, počeo je da me muči ojed između butina, pa sam morao da zavlačim šorts među prepone dok hodam, pa to tek onda ni na šta nije ličilo.
Posle prvih mesec dana je bilo malo lakše ali ne mnogo, i dalje sam izgledao kao slon i osećao se kao vreća kiselog testa.
Posle drugog meseca sam već ponovo ličio na muškarca, koji je debeo, ali više ne izgleda kao debela tetka.
Posle trećeg meseca, a to je sad, već ličim na muškarca koji bi svakako trebalo da smrša, ali imam sve odgovarajuće oblike.
I sad je došlo vreme da počnem da trčim napolju. I vreme što se tiče kilaže i što se tiče vremenskih prilika. I ovo je u stvari trenutak kad prestaje uvod i počinje priča koju ću da vam pričam.
Kao i često u mom životu, splet srećnih okolnosti me je zagrlio. Dok sam mislio o tome koje patike da kupim za trčanje napolju i kako da izmislim pare za njih, a da budu dovoljno dobre da sa 113 kg mogu da trčim a da me ne bole zglobovi, na neki način koji sad nije mnogo važan, stupio sam u kontakt sa nekim finim svetom iz firme koja proizvodi sportsku opremu a zove se Adidas. Kažu mi da imaju neke nove, revolucionarne patike za trčanje, i da su spremni da mi te patike daju, kao i svu opremu za trčanje koja mi je potrebna, i još neku garderobu za ženu i dete, a da ja samo nastavim to što sam počeo da radim, dakle da vežbam i da mršavim, samo da svoja iskustva ne čuvam samo za sebe, nego da vas sve redovno obaveštavam o njima. Njima je naročito važno da vam kažem kakve su te patike, a meni da vam kažem kako mi je bilo dok sam trčao. Sad vidite kako smo se Adidas i ja lepo našli u zagrljaju srećnih okolnosti.
To su te svemirske patike
Eto, to će da se dešava. U ponedeljak idem po opremu, i počnijem da trčim u toku nedelje, pa ću da vam pišem gde sam trčao, koliko sam trčao, šta sam sve video tamo gde sam trčao, šta sam sve mislio dok sam trčao, kako se to sve odražava na moju kilažu i na moju ličnost, kakve su patike i sva ta oprema koju ću da dobijem, i uopšte, sve ću da vam kažem. To će da se dešava bar jednom nedeljno, a možda i dva puta, a možda i svaki put kad budem trčao, zavisi od toga koliko se važnih stvari bude dešavalo.
kad bi bilo neko takmičenje u vezivanju pertli na dah, ja bih bio šampion. vežbam već godinama. kao za olimpijadu.
ОдговориИзбриши